Šta prvo pomislite kada čujete termin “zastakljena terasa”? Arhitektonska noćna mora, kič, upropašćen prostor, zatvoreno i zagušljivo umesto da bude otvoreno i prozračno, zar ne? Šta ako vam kažemo da zastakljivanje ne mora biti trajno, da stakleni paneli mogu biti veliki, moderni, ukombinovani sa profilima u boji antracita, drvenim gredicama, pergolama i lako rasklopivi, a zastakljenu prostoriju po potrebi i u zavisnosti da li je leto ili zima možete otvarati i zatvarati. Prostor koji je zimi zapušten i neiskorišćen može se ušuškati i koristiti kao zimska bašta na kojoj ćete piti kafu, primati goste, družiti se i na sigurno skloniti od hladnoće svoje biljke mezimice. Posle ovih predloga ćete promeniti mišljenje i poželeti da imate ovakvu “staklenu baštu” u svom domu.
Vrtlarstvo može biti odličan način da produktivno iskoristite vreme, čak iako nemate mnogo prostora. Bilo da imate dvorište ili samo terasu, pa čak i samo dobro osvetljenu prozorsku dasku imate mogućnost da oplemenite svoj prostor zelenilom i proizvedete hranu za svoje domaćinstvo. Baštovanstvo u malom i zatvorenom prostoru takođe je jedan od načina da se deca zabave i nauče nešto korisno.
Mikrozeleniš
Ako tražite baštovanski projekat koji će za kratko vreme doneti prinos, mikrozeleniš je najbolji izbor. Pod tim podrazumevamo jestive izdanke biljaka koji se beru odmah nakon što se pojave prvi listovi, otprilike dve do tri nedelje nakon sadnje. Nisu u pitanju klice, već se biljka pusti da raste jedan korak dalje od klice (10 do 14 dana). Mogu se koristiti kao ukras ili za dodavanje teksture i ukusa salatama, sendvičima, pastama, burgerima itd. Mikozeleniš se uzgaja iz semenki običnog povrća i drugih jestivih biljaka kao što je suncokret, pšenica, rotkvice i zelena salata. Mnogo začinskog bilja uzgaja se kao mikrozeleniš, uključujući i kapar, peršun i bosiljak. Da biste gajili mikrozeleniš, pronađite prozor okrenut prema jugu gde biljke mogu da iskoriste prirodno svetlo (mada neke mikrozelene biljke, poput izdanaka kukuruza, mogu da rastu u mraku od semena do žetve). Plitke posude napunite zemljom, a zatim pospite semenke po vrhu. Pokrijte ih plastičnom folijom da biste zadržali vlažnost dok seme klija.
Vreme branja zavisi od sorte, ali generalno će mikropovrće biti spremno da se jede za dve do tri nedelje. Mikro zeleniš se može brati tako što se oštrim makazama stabljike preseku u blizini tla. Ubrani izdanci se mogu čuvati u frižideru u kesici ili zatvorenoj kutiji gde će ostati sveži nedelju dana ili duže.
Na ovaj način može se gajiti rotkvica, keleraba, bosiljak, crveni kupus, slačica, karfiol, šargarepa, blitva, spanać, rukola, brokoli, kelj, cvekla…
Seme može da proklija i u “uradi sam” saksiji napravljenoj od kartonskog kotura ostalog od papirnih ubrusa ili toalet papira, kao i u kutiji od jaja
Šta je potrebno za odgajanje mikrozeleniša
Plitka posuda od plastike ili stiropora (npr. onakva u kakvu se u marketima pakuje povrće, pečurke)
Supstrat (oko 5 cm)
Providna folija za domaćinstvo (dok mikrozeleniš ne nikne)
Seme povrća
Temperatura 20 do 22 stepeni celzijusa
Prozorska daska izložena svetlosti (najpovoljniji uslovi su kada su prozori okrenuti prema jugu)
Redovno zalivanje
Borovnice su zgodne za gajenje u saksiji, jer zahtevaju zemljište veće kiselosti (4.5 – 5.5 pH) nego ostale biljke kojima je potrebno tlo neutralne kiselosti (6.5 – 7 pH).
Čili papričice je moguće gajiti na temperaturama od 7 do 29 stepeni, a za dobar rod potrebno je rastresito, dobro drenirano zemljište sa peskom i da biljka bude izložena svetlosti šest do osam časova dnevno. Zemlja treba da bude tek vlažna, a ne potpuno mokra. Voda kojom se biljka orošava trebalo bi da je prokuvana i odstojala jedan dan. Seme će proklijati za nekoliko nedelja.
Protiv dosadnih komaraca i smrdibuba
Biljke koje svojim mirisom teraju komarce su: matičnjak, mačija trava, bosiljak, žalfija, lavanda, ruzmarin. Beli luk, nana, čili paprika i gorušica su biljke koje smrdibube ne podnose, a čijim se rastvorom u vodi može prskati zemlja, biljke i prostor oko prozora kako ove napasti ne bi ušle u vaš dom.
Mobilne aplikacije – mali sveznajući pomoćnici svakog baštovana
Koliko je baštovanstvo jednostavnije u savremenom svetu pokazuju i aplikacije za iOS i Android koje su nam na raspolaganju, a koje nam mogu koristiti kao male enciklopedije vrtlarstva, podsetnici, kalendari, pa čak i doktori za dijagnozu biljnih bolesti. U aplikaciji Gardenate postavite vremensku zonu, dobijate pregledan kalendar biljaka preporučenih za sađenje tog meseca, detaljne savete o sadnji i nezi određene biljke, a od zajednice koja takođe koristi ovu aplikaciju mogu se dobiti razni korisni komentari, saznati trikovi za gajenje bilja i razmeniti iskustva. GardenTags osim saveta nudi identifikaciju koja je biljka u pitanju i fotografisanjem vodite “dnevnik” rasta i razvoja biljke. Plantix ili Agrio su aplikacije koje na osnovu fotografije detektuju bolest koja je zahvatila biljku.
S obzirom da nam sporo teku ovi karantinski dani puni brige i dosade, bez druženja, kretanja, uobičajenih obaveza i hobija na koje smo navikli, potrebno je naći nešto što bi nam okupiralo pažnju i prekratilo vreme. Ako još sama aktivnost i rezultat uloženog truda mogu da nam učine boravak u izolaciji prijatnijim, zašto da ne pokušamo da učinimo taj jedini prostor u kojem trenutno moramo da boravimo postane prava mala oaza i baštica za uživanje.
Godina je pri kraju, pa ne možemo da se ne zapitamo šta donosi nova 2020. godina kada su trendovi u arhitekturi u pitanju. Odgovor je – potpuno različite stilove i materijale koji imaju nešto zajedničko: posvećenost održivom razvoju i održivoj arhitekturi koja poštuje planetu. Upotreba recikliranih materijala, instalacije koje ne ugrožavaju životnu sredinu, nezavisne građevine.
