Savršen odnos između cene i kvaliteta!

Tag: arhitektura

green architecture, sustainable architecture
arhitektura & građevinarstvo

Trendovi u arhitekturi i građevinarstvu u 2024.

S početkom 2024. godine, arhitektonski i građevinski svet beleži dinamične promene, vođen održivošću, tehnološkim napretkom i razvojem društvenih potreba. Evo ključnih faktora koje treba razmotriti kako bismo shvatili kako će izgledati arhitektura i građevinski projekti ove godine u svetu, a nadamo se i kod nas.

Održivost kao prioritet

Održivost je jedan od ključnih faktora koji će oblikovati trendove u 2024. godini. Arhitekte će se fokusirati na dizajniranje ekološki prihvatljivih i energetski efikasnih zgrada, koristeći reciklirane ili reciklabilne materijale. Uključivaće i karakteristike kao što su solarni paneli i sistemi za sakupljanja kišnice.

green architecture, sustainable architecture

Tehnološki napredak

Tehnologija će takođe biti značajan pokretač arhitektonskih trendova u 2024. godini. 3D štampanje i proširena stvarnost (AR – Augmented Reality) jesu neki od novih tehnoloških trendova koji otvaraju nove mogućnosti za arhitekte. Na primer, pomoću 3D štampanja može se proizvoditi prilagodljivi nameštaj i dekoracija, dok proširena stvarnost omogućava vizualizaciju izgleda zgrade dok je u fazi planiranja.

Usklađivanje sa potrebama čoveka

Potrebe našeg društva takođe se menjaju, odražavajući se u trendovima arhitektonskog dizajna. U 2024. očekujemo da ćemo videti više zgrada dizajniranih kako bi podržavale zdravlje, te psihičku i fizičku dobrobit čoveka, uključujući karakteristike poput prirodne svetlosti, zelenih prostora i biofilnog dizajna.

Ključni trendovi u arhitektonskom dizajnu za 2024.

Detaljnije ćemo razmotriti neke od ključnih trendova u arhitektonskom dizajnu koji će obeležiti 2024. godinu.

Pametne kuće: Integracija tehnologije

Tehnologija i dalje menja arhitekturu. Smart home nudi praktičnost, energetsku efikasnost i unapređenu sigurnost, čineći naše živote lakšim i udobnijim.U 2024. godini, pametni domovi biće masovnije rasprostranjeni. Arhitekte će integrisati asistente s glasovnim upravljanjem, automatizovano osvetljenje i sisteme kontrole temperature u dizajn. 

Zgrade s minimalnom potrošnjom energije: Fokus na održivosti

Održivost je prioritet. U 2024. godini, arhitektama će fokus biti u planiranju zgrada s nultom potrošnjom energije – osmišljavaće domove koji proizvode toliko energije koliko je koriste. Arhitekte će se boriti protiv klimatskih promena smanjenjem karbonskog otiska, koristeći pasivni solarni dizajn, prirodnu ventilaciju i obnovljive izvore energije poput solarnih panela i geotermalnih sistema.

Prilagodljiva upotreba: Transformacija postojećih struktura

Prilagodljivo korišćenje prostora je ekološki osvešćen pristup. U 2024. godini, arhitekte će prenamenjivati postojeće zgrade umesto da ih ruše. Zapuštene objekte poput nekadašnjih fabrika, skladišta i drugih industrijskih prostora pretvoriće u vibrantne stambene prostore, kancelarije i kulturne centre. Ovaj trend čuva priče iz prošlosti, smanjuje broj napuštenih i neiskorišćenih prostora i promoviše održivi urbani razvoj.

Modularne konstrukcije: Efikasnost i fleksibilnost

Modularna konstrukcija menja način na koji arhitekte projektuju i grade zgrade. U 2024. godini, arhitekte će unapred proizvoditi module u fabrikama i montirati ih na licu mesta. Ovaj pristup štedi vreme i novac, poboljšava kontrolu kvaliteta i omogućava dizajn modularnih zgrada koje se mogu prilagoditi promenljivim potrebama.

Inkluzivni dizajn: Pristupačnost za sve

Inkluzivnost i dostupnost su ključni u arhitektonskom dizajnu. U 2024. godini, arhitekte će se fokusirati na inkluzivni dizajn, osiguravajući da su prostori pristupačni svima. Uključiće pristup bez barijera, intuitivno orijentisanje i podesive karakteristike. Arhitekti će sarađivati s ekspertima za pristupačnost kako bi kreirali dizajn koji odgovara raznolikim potrebama.

inkluzivni dizajn, inkluzivna arhitektura

Kroz ove trendove, arhitektura u 2024. godini odražavaće savremene vrednosti, idući ka održivosti, tehnološkom napretku i inkluzivnosti. Bez obzira na vrstu zgrade, ovi trendovi će oblikovati način na koji gradimo i doživljavamo prostor u godinama koje dolaze.

post pandemic architecture
arhitektura & građevinarstvo

Građevinarstvo i arhitektura posle pandemije: šta nas očekuje?


S obzirom da smo shvatili da je pandemija ne samo zdravstveni nego i prostorni problem, pokazalo se da je sve povezano i sve zavisi jedno od drugog. Ovaj prelomni momenat u životu našeg društva pokazao nam je i da nam je potrebna drugačija gradnja i bolje osmišljeni prostori – individualni, korporativni i  javni.

Kad epidemiološka situacija diktira prostor

Pojavile su se razne futurističke ideje o prostorima koji će se lako dezinfikovati, bolje organizovani radni prostori, hale i kancelarije u kojima su zaposleni na distanci, kao i tržni centri i hoteli u kojima ne bi bilo bliskog kontakta među ljudima. Postavlja se pitanje: da li će višespratnice postati prošlost? U svetu već postoje primeri samoodrživih zgrada u kojima ljudi zahvaljujući dobro osmišljenom sistemu imaju hranu i vodu koja se proizvodi u njihovoj zgradi, pa za njih ni karantin ne predstavlja problem, s obzirom da na krovu imaju prave bašte, a voda se reciklira i pročišćava.

U ovom tekstu ne želimo da govorimo samo o skupim i gotovo neizvodljivim rešenjima iz budućnosti kao što su ovakve zgrade u kojima bi se moglo stanovati i bez izlaženja u spoljašnji svet, niti o providnim zidovima kroz koje je moguća interakcija osobe u izolaciji sa osobama koje su joj došle u posetu ili nekakvim balonima u kojima bismo bili zaštićeni i upravljali svim oko sebe na dugme. Šta smo shvatili i naučili i o čemu ćemo razmišljati kada je buduća gradnja i osmišljavanje prostora svoga doma, firme i gradske četvrti u pitanju? Kako se više okrenuti ka prirodi?

Male gradske celine i smanjenje zagađenja

Potrebna nam je pametna, prilagodljiva arhitektura. Kada govorimo o urbanim sredinama, shvatili smo da nam treba drugačije komunalno uređenje sa malim jezgrima u kojima postoji sve što je građanima potrebno – škola, bolnica, prostor za šetnju i rekreaciju. Arhitektura ne može postojati zasebno od društva i života. Ono što nam treba je preispitivanje gradskog tkiva – gradovi u kojima prioritet ima pešački i biciklistički saobraćaj, a ne automobili i gradski prevoz.

Ne samo zbog aktuelne pandemije, već i zbog alarmantnih podataka o katastrofalnom kvalitetu vazduha, shvatili smo koliko je važan pristup čistom vazduhu. Neophodna su nam rešenja za gradove koja će doneti smanjenje zagađenja i suzbijanje respiratornih infekcija. Ta rešenja mogla bi biti: više parkova i drveća, manje automobila, pristupačnije, povezanije i bezbednije staze za bicikliste, povoljno iznajmljivanje bicikala, kažnjavanje i ukidanje zagađivača. Ustrojstvo grada takvo da automobili ne budu na prvom mestu, tačnije da ljudi ni nemaju potrebu da ih koriste bila bi pametna odluka za budućnost bezbednijih, zdravijih i više ekoloških gradova.

Drugačiji raspored i funkcionisanje radnih prostora

Što se prostora za rad tiče – kancelarije otvorenog tipa sve popularnije poslednjih godina pokazale su se kao nepraktične. Usled ovakvih zaraza, potrebno je ipak podeliti radno mesto na manje celine, tako da svaki radnik ima svoj lični prostor u koji mu niko ne ulazi.

Da bi se izbeglo dodirivanje dugmića, kvaka, rukohvata, prozora, može se lako zamisliti da će sve biti na daljinsko upravljanje – vrata, pametni liftovi, pa čak i naručivanje kafe. Osim toga, visoke zgrade, bilo za život ili za rad, neće biti tako tražene u budućnosti.

Dvorište, spas za telo i živce

Osim što smo više počeli da razmišljamo o prostorima za proizvodnju  hrane i bavili se gajenjem jestivih plodova čak i u saksijama na balkonu, shvatili smo koliko su anm dragocene prostorije za čuvanje hrane kao što su ostava, špajz, podrum i tavan, a oni koji su imali jedini pristup spoljašnjem svetu tako što su vreme provodili na svojim nevelikim terasama, shvatili su koliko je značajno da naš prostor ima dvorište.

Ljudi sa malom decom prvi su to primetili. Svež vazduh, prostor za sedenje na suncu i dečiju igru, gajenje biljaka, pa čak i mogućnost da se bavimo sportom i improvizujemo nekakvu malu plažu i vidu  bazena i ležaljki – dvorište je donelo mnogo pogodnosti onim srećnicima koji ga imaju. U vreme pandemije dvorište je imalo blagotvorno dejstvo – i fizički i psihički.

Prostori za rekreaciju na otvorenom

Kada govorimo o prostorima za rekreaciju u gradovima, teretane i sale predstavljaju veći rizik od zaraze zbog vazduha punog bacila u zatvorenom prostoru i mnogo ljudi koji koriste iste sprave za vežbanje, svlačionice, toalete a da sve to ne stigne da se adekvatno dezinfikuje. Čak su i podovi potencijalno opasne površine. Izvodi se zaključak da nam je potrebno više prostora na otvorenom na kojima bi stanovnici gradova bezbedno mogli da vežbaju na svežem vazduhu, na terenima, na keju, u parku, među zelenilom u svom kvartu.

Traži se vikendica više

Pandemija nam je pokazala da su nam svima potrebne vikendice i kuće za odmor opremljene za rad od kuće. Kako stručnjaci na tržištu nekretnina izveštavaju – u 2020. godini drastično je porasla potražnja za vikendicama. U prvoj polovini 2020. godine sklopljeno je čak 40% više kupoprodajnih ugovora nego u istom periodu 2019. godine, a najviše vikendica je prodato u Vojvodini.

U proteklih godinu dana nastala je opšta pomama za vikendicama, cene placeva otišle su u nebesa, a kada je iznajmljivanje vikendica na reci, jezeru ili planini u pitanju gotovo da nije bilo slobodnih termina. Ljudi su na ovaj način potražili beg iz grada i povratak prirodi. Dobro opremljene vikendice sa bazenom su bile najtraženije.

Da li će se konačno graditi pametnije sa potencijalnom ekonomskom krizom, ekološkim problemima u vidu klimatskih promena i nevidljivim neprijateljem kao što su epidemije na umu?

Istorija nas uči da se nakon ovakvih pošasti menjaju shvatanja i stavovi, a način življenja iznova promišlja, unapređuje i prilagođava.

 

zabava

Pet svetskih građevina neobičnog dizajna


Građevine koje svi volimo da vidimo i koje su postale turistička atrakcija spoj su bajke i arhitekture. Predstavljamo vam pet najneobičnijih građevina sveta koje odlikuje jedinstven dizajn koji kao da ne pripada ovom svetu.

1. Maglovita zgrada (Blur building)

Maglovita zgrada poznata pod nazivom Blur building izgrađena je 2002. kao privremeni medijski paviljon za izložbu Swiss EXPO 2002. a nalazi se na jezeru Nojšatel (Neuchatel) u Švajcarskoj.  Vodena para stvara veštački oblak koji je dominantan u ovoj “arhitekturi atmosfere”. Ova neobična građevina za koju su zaslužni Diller Scofidio + Renfro odaje takav efekat kao da lebdi na vodi. Ovaj neobični i predivni vazdušasti dojam kreiran je uz pomoć pumpi koje filtriraju vodu iz jezera, a klimatski uslovi se prate kompjuterski i u skladu sa temperaturom, vlažnosti vazduha, vazdušnim pritiskom i sl. podešavaju se mlaznice koje stvaraju ovu finu izmaglicu.

Staklena kutija jedan je od delova građevine u kojoj posetioci nose “pametne ogrtače” koji menjaju boju u skladu sa time kakav je utisak magla ostavila na njih (crvena – privlači ih, zelena – odbojna im je).   Na vrhu se nalazi Angel bar u kojem je senzacija takva kao kad avionom letite kroz oblak, a posetioci mogu čak popiti i vodu od rastopljenog glečera.

2. Zgrada korpa (Basket building)

Najveća korpa na svetu ujedno je i sedište kompanije Longaberger čiji najpoznatiji proizvod predstavlja u vidu replike uvećane 160 puta. Nalazi se u Ohaju, konstruisana je 1990. a sa radom je počela 1997. U atrijumu se nalazi grandiozno stepenište, veliki koncertni klavir, a sve je izrađeno od drveta višnje i stakla. Ova sedmospratnica prava je turistička atrakcija i privlači veliku pažnju. Njene drške su veoma impresivne i upotpunjuju nesvakidašnji izgled čineći je pravom džinovskom korpom.

3. Palata balončića (Bubble palace)

Vila u vlasništvu slavnog modnog kreatora Pjera Kardena futurističkog dizajna nalazi se u Kanu i jedna je od najskupljih kuća u Evropi. Palata balončića (Palais Bulles) gradila se od 1975. do 1989. a njen dizajn potpisuje mađarski arhitekta Anti Lovag. Procenjena je na 455 miliona dolara, a izgleda kao grupa mehurića. Ova ekstravagantna vila ima deset spavaćih soba, veliku sferičnu dnevnu sobu, kao i prostrane vrtove sa jezerima i bazenima. Odlikuje je i mogućnost organizovanja koncerata, predstava i drugih manifestacija s obzirom da poseduje čak 500 mesta za sedenje i pozornicu, a sve to uz more.

4. House attack

Kuća koja je pala na zgradu – tako bi se mogla opisati instalacija na Muzeju moderne umetnosti (MUMOK) u Beču, tačnije kao da je muzej neko gađao kućom ili umesto bombe ispustio kuću na njega. Tvorac ove čudne, moglo bi se reći čak i bizarne reprezentacije moderne umetnosti je austrijski umetnik Ervim Vurm.

5. Casa Terracota

Za ovu jedinstvenu građevinu zaslužan je arhitekta Oktavio Mendoza Morales, nalazi se u Kolumbiji i praktično je jedan veliki komad keramike. Napravljena je potpuno od gline koja se sušila na suncu. Enterijer je prozračan i prijatan kako zbog boje gline, tako i zbog organskih oblika i mozaika koji ispunjavaju ovu kuću.

Spoj umetnosti i arhitekture, neverovatna i neobuzdana ljudska mašta pretočena u građevinu nešto je što će uvek privlačiti turiste, medije i posetioce. Uz najneobičnije kuće na svetu koje smo vam već ranije predstavili i ove neverovatne građevine originalnog dizajna koje smo opisali u ovom tekstu, ostaje nam da u nekom narednom postu prikažemo i najneobičnije savremene građevine koje izgledaju kao iz svemira.

arhitektura & građevinarstvo

Novi pogled na zastakljenu terasu

Šta prvo pomislite kada čujete termin “zastakljena terasa”? Arhitektonska noćna mora, kič, upropašćen prostor, zatvoreno i zagušljivo umesto da bude otvoreno i prozračno, zar ne? Šta ako vam kažemo da zastakljivanje ne mora biti trajno, da stakleni paneli mogu biti veliki, moderni, ukombinovani sa profilima u boji antracita, drvenim gredicama, pergolama i lako rasklopivi, a zastakljenu prostoriju po potrebi i u zavisnosti da li je leto ili zima možete otvarati i zatvarati. Prostor koji je zimi zapušten i neiskorišćen može se ušuškati i koristiti kao zimska bašta na kojoj ćete piti kafu, primati goste, družiti se i na sigurno skloniti od hladnoće svoje biljke mezimice. Posle ovih predloga ćete promeniti mišljenje i poželeti da imate ovakvu “staklenu baštu” u svom domu.

Read more

arhitektura & građevinarstvo

Garaže i garažna vrata kroz istoriju

Prve garaže građene uz kuću počele su se pojavljivati 1920-ih, a postale su popularnije deceniju kasnije. Te garaže su još uvek bile smeštene u zadnjem delu kuće. Tokom posleratnog perioda, automobili su stekli veću popularnost i garaže su se pokazale kao pogodne za njihovo čuvanje. Garaža je mnogo više od prostorije za parkiranje automobila. Kroz istoriju usavršavanja garažnih vrata bilo je mnogo inovacija i adaptacija koje su današnjim vlasnicima kuća i preduzeća dale mnogo mogućnosti pri izboru idealnih garažnih vrata.

Istorija garažnih vrata seže do drevne 3500. godine pre nove ere kada su se pojavili prvi točkovi. Od prvog trenutka kada su ljudi koristili točkove za prevoz, oni su tražili mesta za parkiranje svojih kolica i vozila. Gradske kapije služile su kao prvi prostor za odlaganje vozila u davnim vremenima. U 18. i 19. veku pojavile su se prostorije za kočije koje su retko kad bile u produžetku kuće, što znači da su vlasnici morali da prolaze kroz druge prostorije kako bi došli do svojih kočija. Te prostorije za odlaganje kočija bile su nalik na štalu sa zemljanim podom, jednostavnim zidovima i kapijama koje su služile kao vrata. Vrata su kačena na šarke i otvarala su se ka spolja. Kako bi se sprečilo da se vrata ražljebe, dodato je ojačanje u obliku slova Z i X koji bi bolje rasporedilo njihovu težinu.

Posle Drugog svetskog rata u Jugoslaviji su u blokovima stambenih zgrada izgrađene i garaže

Krajem 1800-ih pojavili su se automobili i polako su počeli da zamenjuju konje i kočije. Početkom 1900-ih, zahvaljujući Henriju Fordu, automobili su polako ulazili u češću upotrebu, ali je njihovo čuvanje postalo problem. Termin garaža se prvi put pojavio u engleskom rečniku 1902. godine, što je derivat francuskog izraza „garer“, što znači sklonište, pokrivač.

Najranijim automobilima je prvenstveno trebalo sklonište jer su bili otvoreni – nisu imali krovove. Rani automobili bili su veoma skupi, a vlasnici nisu želeli da se njihovi “ljubimci” natope kišom ili napune snegom. Zbog toga su ih mnogi vlasnici automobila parkirali u štalama ili drugim postojećim objektima. U urbanim sredinama bez ove vrste građevina pojavile su se velike privatne garaže. Te su garaže naplaćivale mesečnu naknadu, ali još uvek nisu bile savršeno rešenje.

Ubrzo su automobili postali široko rasprostranjeni. Kako su svuda nicale privatne naplatne garaže, tako su i vlasnici automobila počeli da primećuju nedostatke. Na primer, da biste došli do svog automobila u privatnoj garaži, prvo ste morali da pešačite ili da pronađete drugi prevoz da biste stigli do garaže. Time je udobnost automobila gubila svoju svrhu. Tada su se počele pojavljivati lične garaže. U prestižnim katalozima nudile su se montažne garaže koje su se mogle naručiti putem pošte, a prva uspravna garažna vrata reklamirala su se 1906.

Sredinom 20. veka arhitekte su počele da projektuju kuće na koje su već dodate garaže. Ovo je učinilo garaže pristupačnijim, omogućavajući vlasnicima kuća pristup svojim vozilima bez potrebe da prolaze kroz druge prostorije. Nakon Drugog svetskog rata, automobili su postajali sve veći i veći, a mnoga domaćinstva su počela da poseduju dva vozila. Stoga su se povećale i dimenzije garaže kako bi mogle primiti više većih vozila. Do 1960-ih, garaža je činila oko 45 procenata kvadrata kuće. Rana garažna vrata ličila su na vrata štale ili prostorije za kočije. Bila su to klizna vrata koja su pravila problem kada pada sneg, jer su često bila blokirana. Ovakva “stajska” vrata brzo bi se istrošila i zahtevala su redovnu zamenu.

Na selima u Vojvodini i dan-danas se mogu videti ajnfort kapije kakve je imala svaka “švapska” kuća s kraja 19. i početka 20. veka. Ajnforti su predstavljali pokriveni kolski ulaz u dvorište, veliki ulazni hodnik. Ajnfort kapije su masivne drvene kapije velikih dimenzija (do čak 3,5 m širine i 5 m visine) na pročelju kuće kroz koje su se mogla uterati zaprežna kola. Tako su nam Nemci naseljeni u Vojvodini ostavili pravi arhitektonski biser koji je pored praktičnog aspekta imao i umetničke elemente (ajnforti su bili ukrašeni detaljima od drveta, kovanog gvožđa i stakla). U rečnicima srpskog govora Vojvodine i terminologije kuće i pokućstva u Vojvodini, ostalo je zabeleženo: “Lepši mu je ajnfort neg sirotinjska soba”, “Sedili su u ajnfortu, jer je tamo ladovina” i “Ko je kupio kuću s ajnfortom, taj je bio zdravo bogat”.

Savremena segmentna i rolo garažna vrata pojavila su se kao rešenje svih problema, jer se koriste lako, dugotrajna su i ne zauzimaju dragoceni prostor. Došlo se do toga da se njima može upravljati uz pomoć daljinskog upravljača, otporna su na udare vetra, toplotno i zvučno izolovana, a sprečavaju bilo kakvu povredu automatskim blokiranjem kada naiđu na prepreku.

Kao što smo već rekli: garaža nije samo mesto za ostavljanje automobila. Mnoge firme počele su da razvijaju biznis “iz garaže” koja je služila kao svojevrsna radionica, a svetski poznati rokenrol bendovi imali su svoje prve probe upravo u skromnim garažama. Garaža je i mesto muškog druženja, naročito u Americi gde su pretvorene u prave “muške jazbine” (tzv. man cave) u kojima se pije pivo, sluša muzika, gleda utakmica, igraju društvene igre, video-igrice, pikado, bilijar i sl. U nastavku pogledajte neke od ideja za unutrašnje uređenje savremenih garaža osmišljenih sa pažnjom i “momačkim” šmekom:

Na sledećem linku možete pronaći našu kompletnu ponudu garažnih vrata: https://www.zds.rs/proizvodi/garazna-vrata/

Napravite rajsku bašticu na maloj terasi


S obzirom da nam sporo teku ovi karantinski dani puni brige i dosade, bez druženja, kretanja, uobičajenih obaveza i hobija na koje smo navikli, potrebno je naći nešto što bi nam okupiralo pažnju i prekratilo vreme. Ako još sama aktivnost i rezultat uloženog truda mogu da nam učine boravak u izolaciji prijatnijim, zašto da ne pokušamo da učinimo taj jedini prostor u kojem trenutno moramo da boravimo postane prava mala oaza i baštica za uživanje.

Read more

zabava

Svi prozori sveta

Andre Visente Gonsalves, kompjuterski stručnjak koji se bavi fotografijom, nedavno je otkrio svoju strast ka različitim vrstama prozora i svoju pravu malu studiju o prozorima koje je fotografisao u najrazličitijim gradovima širom zemljine kugle upakovao je u simpatičan projekat „Prozori sveta“ (Windows of the World). Iz toga su se rodili i novi projekti kao što su „Vrata sveta“ i “Pločice sveta”. Portugalski fotograf detaljno je dokumentovao stotine vrata na svojim putovanjima po raznim zemljama sveta i uklopio ih u ove impresivne kolaže. Sva ova raznolikost stavljena u jednu sliku formira poseban obrazac koji se ponavlja i koji je zajednički za ceo grad, otkrivajući dominantni arhitektonski stil koji pomaže da se razume jedinstveni osećaj grada. “Prozori sveta” i „Vrata sveta“ nude jedinstvenu perspektivu na ono na šta obično ne obraćamo pažnju, ali ono što nema sumnje igra ulogu u ukupnom utisku o gradu.

Read more

žaluzine sa vidljivom maskom
proizvodi

Žaluzine – izdržljivo, savremeno i štedljivo rešenje

Šta su žaluzine?

Žaluzine su elementi sistema efikasne zaštite od sunca. Odlikuju se lakim upravljanjem, onemogućavaju zagrevanje prozorskog stakla, zamračuju prostor toliko koliko korisnik to želi, pružaju privatnost u prostoriji, čine da prostor spolja izgleda savremeno, a da u njemu ne bude ni zagušljivo, ni previše svetlo, niti potpuno mračno.

Od čega štite?

Žaluzine štite od sunca, od pregrevanja prostorije, imaju opciju da umereno zasenče prostoriju i po želji omogućavaju protok svetlosti i vazduha. S obzirom da su im lamele izuzetno čvrste i izdržljive žaluzine štite od vetra i vremenskih nepogoda, a postoje i protivprovalne žaluzine koje se po potrebi blokiraju i sprečavaju neželjen ulazak.

žaluzine

žaluzine

Kako se montiraju?

Žaluzine karakteriše laka montaža, ugrađuju se u kutiju ispred ili iznad prozora – pa se tako dele na spoljne i potfasadne. Svojim dizajnom pogodne su za ugradnju na sve staklene površine, čak i one na izuzetno velikim i najekskluzivnijim objektima.

Šta je bolje – roletne ili žaluzine?

Žaluzine imaju prednost u odnosu na klasične roletne. Kontrola i regulacija svetlosti po korisnikovoj želji i ušteda energije do 10% čine da se kupci sve više opredeljuju za žaluzine.

Kakav izgled daju prostoriji?

Žaluzine enterijeru i eksterijeru daju savremeni izgled. Bilo da je u pitanju nova ili stara gradnja – ulepšaće izgled objekta. Široko su rasprostranjene i popularne kako na stambenim, tako i na poslovnim objektima.

Koliko su stabilne?

Žaluzine su veoma dugotrajne i stabilne, imaju dug vek trajanja i izdržljive su. Otporne su na udare jakog vetra, a leti smanjuju stepen UV zračenja i generalno doprinose prijatnijoj temperaturi u prostoriji, a time i umanjuju troškove (smanjuju količinu energije koja se koristi za hlađenje prostorije). Zimi usmeravaju sunčevo zračenje ka prostoriji i smanjuju troškove grejanja. Lako se održavaju, a sigurnosni sistem omogućava da ne dođe do oštećenja kada lamela naiđe na prepreku.

Kakvi načini upravljanja žaluzinama postoje?

Pokretanje lamela i regulisanje njihovog nagiba može biti mehaničko uz pomoć kurble ili automatizovano elektromotorom (prekidačem ili daljinskim upravljačem).

Koje vrste žaluzina nudimo?

ZDS roletarstvo u svojoj ponudi ima modeležaluzina KRPAN i KRATER.

Krpan spoljne žaluzine su žaluzine sa standardnim načinom postavke. Komplet žaluzine je sastavljen iz standardnih lamela, mehanizama, klasičnih nosača i vodilica, te vidljive maske. Spoljne žaluzine KRPAN omogućavaju nezavisnu ugradnju na sve vrste objekata. Prikladne su i za novogradnju kao i kod renoviranja starijih objekata. Ugradnju ovih žaluzina nije potrebno planirati unapred, jer se ugrađuju nakon završene fasade. Budući da su žaluzine vidljive, zajedno sa fasadom i stolarijom u različitim kombinacijama boja, dodatno ulepšavaju spoljni izgled kuće.

Sve spoljne vidljive žaluzine Krpan moguće je naručiti u različitim opcijama:
– možete birati vrstu lamela (C-80mm, Z-75mm, Z-90mm, CT-80mm, C-65mm)
– sa upravljanjem preko mehaničke kurble ili električnim upravljanjem
– u različitim kombinacijama boja (lamele, maske, vodilice i završne letvice)
Ispod žaluzine je moguće ugraditi i različite vrste komarnika (fiksni, rolo, klizni, plise); u tom slučaju je dubina žaluzine veća od 120mm.

U kojim bojama?

ZAŠTO KRATER?

Najnovija pojava na našem tržištu je spoljna žaluzina KRATER koja zadržava univerzalnost ugradnje, trenutno korišćenje, nezavisnost montaže u odnosu na fasadu, masivnu postavku i brojne druge mogućnosti koje su proizvodu omogućile da postane pravi prodajni hit. Postoji nekoliko razloga zašto se odlučiti upravo za montažu ovih spoljnih žaluzina:

– Zato što je izuzetno jednostavno montirati ovu žaluzinu u nekoliko koraka (kompletan sistem, kako žaluzina, tako i komarnik već su umetnuti u kutiju koju postavimo na vodilice i pričvrstimo ih na prozor),
– Pošto štedimo na troškovima i višefaznom sklopu (dimenzija se određuje u isto vreme kad i prozori i takođe se instalira istovremeno kad i prozori)
– Zato što je kompaktnog i modernog izgleda,
– Jer je prikladan kako za potfasadnu – potpuno sakrivenu, tako i za vidljivu ugradnju,
– Jer omogućuje jednostavnu fasadersku obradu špaletna,
– Jer mu možemo ugraditi integrisan rolo komarnik (odmah ili naknadno),
– Jer možemo upotrebiti proizvoljan profil spoljne žaluzine,
– Jer korisniku omogućava  zasenčenje već i pre izrade fasade,
– Jer omogućava brojne izvedbene kombinacije u različitim bojama,
– Jer omogućava pogon na kurblu, motor ili daljinsko upravljanje

Nastale iz ljubomore? Izazivaju ljubomoru!

I za kraj – reč žaluzina etimološki je nastala od jalousie, francuske reči za ljubomoru – ostalo je nejasno da li su ljubomorni bili oni spolja koji su zbog žaluzina ostali uskraćeni za pogled unutra ili oni unutra koji su žaluzine prvenstveno i postavili da im neželjeni posmatrači ne bi zavirivali u privatnost doma. Prvi zapisi o žaluzinama potiču iz 1766. i odnose se upravo na zastore pomoću kojih žene ne bi mogle biti viđene.

arhitektura & građevinarstvo

Kratki istorijat prozora i roletni


Arheološka nalazišta svedoče da su prvi prozori postojali u drevna vremena u starom Egiptu, Antičkoj Grčkoj, Starom Rimu, na Bliskom Istoku. Ti prozori zapravo su bili obični prorezi u zidu kroz koje ulazi svetlost i vazduh, a uz to, stanovnici građevine mogli su kroz njih da vide da li nailazi neprijatelj.

 

Još u I veku nove ere grčkom učenjaku Heronu iz Aleksandrije na um je pao izum za napravu koja bi se mogla smatrati prvim automatskim vratima. Nisu bila ni nalik onim kakva se mogu naći u današnjoj ponudi, ali je princip bio isti kao kod roletni kakve danas upotrebljavamo.

Interesantan je podatak da su se prve šalukatre pojavile pre staklenih prozora u Persiji, a potom i u Veneciji.

Staklene prozore je srednji vek doveo na nivo umetničkog dela u vidu oslikanih vitraža po katedralama širom Evrope.

Zastori su u XIX veku bili od papira ili tkanine i na njima su bili naslikani romantični i idilični pejzaži, a potom su u modu ušle bordure i cvetni motivi.

Zastor sa bordurom, SAD, XIX vek

Pokretni drveni zastori kakvi su se koristili u azijskim zemljama postali su inspiracija za savremene zastore koji kontrolišu količinu svetlosti i vazduha koja ulazi u kuću.

Venecijaneri iz XIX veka

Pojedini izvori govore o postojanju prvih roletni u Holandiji u XVII veku, a početkom XVIII veka zabeleženo je da se roletne koriste u Francuskoj i Engleskoj. Prve roletne koje su se mogle podići po principu opružnog valjka kakav se i danas koristi nastale su sredinom XIX veka.

Oglas za prodaju roletni, Konektikat, 1849. godina

Znate li šta je ćepenak?

Ćepenak (tur. kepenk) je drveni kapak kakvi su se mogli videti na pročeljima starih dućana u čaršijama. Ovakva starinska krila drvene konstrukcije koja su služila kao arhitektonski detalj još uvek se mogu videti na jugu Srbije, u Makedoniji i Bosni i Hercegovini. U književnim delima “Gazda Mladen” Bore Stankovića i “Zona Zamfirova” Stevana Sremca često se spominju ćepenci.

Trendovi

Ideje za uređenje poslovnog prostora


Početkom nove godine obično se donose neke važne odluke, naročito kada je gradnja i renoviranje u pitanju. Ako vam nedostaje inspiracije za uređenje poslovnog objekta, ovde vam predstavljamo nekoliko najuspešnijih dizajnerskih rešenja za kancelarijske prostore u protekloj godini.

Read more