S obzirom da smo shvatili da je pandemija ne samo zdravstveni nego i prostorni problem, pokazalo se da je sve povezano i sve zavisi jedno od drugog. Ovaj prelomni momenat u životu našeg društva pokazao nam je i da nam je potrebna drugačija gradnja i bolje osmišljeni prostori – individualni, korporativni i  javni.

Kad epidemiološka situacija diktira prostor

Pojavile su se razne futurističke ideje o prostorima koji će se lako dezinfikovati, bolje organizovani radni prostori, hale i kancelarije u kojima su zaposleni na distanci, kao i tržni centri i hoteli u kojima ne bi bilo bliskog kontakta među ljudima. Postavlja se pitanje: da li će višespratnice postati prošlost? U svetu već postoje primeri samoodrživih zgrada u kojima ljudi zahvaljujući dobro osmišljenom sistemu imaju hranu i vodu koja se proizvodi u njihovoj zgradi, pa za njih ni karantin ne predstavlja problem, s obzirom da na krovu imaju prave bašte, a voda se reciklira i pročišćava.

U ovom tekstu ne želimo da govorimo samo o skupim i gotovo neizvodljivim rešenjima iz budućnosti kao što su ovakve zgrade u kojima bi se moglo stanovati i bez izlaženja u spoljašnji svet, niti o providnim zidovima kroz koje je moguća interakcija osobe u izolaciji sa osobama koje su joj došle u posetu ili nekakvim balonima u kojima bismo bili zaštićeni i upravljali svim oko sebe na dugme. Šta smo shvatili i naučili i o čemu ćemo razmišljati kada je buduća gradnja i osmišljavanje prostora svoga doma, firme i gradske četvrti u pitanju? Kako se više okrenuti ka prirodi?

Male gradske celine i smanjenje zagađenja

Potrebna nam je pametna, prilagodljiva arhitektura. Kada govorimo o urbanim sredinama, shvatili smo da nam treba drugačije komunalno uređenje sa malim jezgrima u kojima postoji sve što je građanima potrebno – škola, bolnica, prostor za šetnju i rekreaciju. Arhitektura ne može postojati zasebno od društva i života. Ono što nam treba je preispitivanje gradskog tkiva – gradovi u kojima prioritet ima pešački i biciklistički saobraćaj, a ne automobili i gradski prevoz.

Ne samo zbog aktuelne pandemije, već i zbog alarmantnih podataka o katastrofalnom kvalitetu vazduha, shvatili smo koliko je važan pristup čistom vazduhu. Neophodna su nam rešenja za gradove koja će doneti smanjenje zagađenja i suzbijanje respiratornih infekcija. Ta rešenja mogla bi biti: više parkova i drveća, manje automobila, pristupačnije, povezanije i bezbednije staze za bicikliste, povoljno iznajmljivanje bicikala, kažnjavanje i ukidanje zagađivača. Ustrojstvo grada takvo da automobili ne budu na prvom mestu, tačnije da ljudi ni nemaju potrebu da ih koriste bila bi pametna odluka za budućnost bezbednijih, zdravijih i više ekoloških gradova.

Drugačiji raspored i funkcionisanje radnih prostora

Što se prostora za rad tiče – kancelarije otvorenog tipa sve popularnije poslednjih godina pokazale su se kao nepraktične. Usled ovakvih zaraza, potrebno je ipak podeliti radno mesto na manje celine, tako da svaki radnik ima svoj lični prostor u koji mu niko ne ulazi.

Da bi se izbeglo dodirivanje dugmića, kvaka, rukohvata, prozora, može se lako zamisliti da će sve biti na daljinsko upravljanje – vrata, pametni liftovi, pa čak i naručivanje kafe. Osim toga, visoke zgrade, bilo za život ili za rad, neće biti tako tražene u budućnosti.

Dvorište, spas za telo i živce

Osim što smo više počeli da razmišljamo o prostorima za proizvodnju  hrane i bavili se gajenjem jestivih plodova čak i u saksijama na balkonu, shvatili smo koliko su anm dragocene prostorije za čuvanje hrane kao što su ostava, špajz, podrum i tavan, a oni koji su imali jedini pristup spoljašnjem svetu tako što su vreme provodili na svojim nevelikim terasama, shvatili su koliko je značajno da naš prostor ima dvorište.

Ljudi sa malom decom prvi su to primetili. Svež vazduh, prostor za sedenje na suncu i dečiju igru, gajenje biljaka, pa čak i mogućnost da se bavimo sportom i improvizujemo nekakvu malu plažu i vidu  bazena i ležaljki – dvorište je donelo mnogo pogodnosti onim srećnicima koji ga imaju. U vreme pandemije dvorište je imalo blagotvorno dejstvo – i fizički i psihički.

Prostori za rekreaciju na otvorenom

Kada govorimo o prostorima za rekreaciju u gradovima, teretane i sale predstavljaju veći rizik od zaraze zbog vazduha punog bacila u zatvorenom prostoru i mnogo ljudi koji koriste iste sprave za vežbanje, svlačionice, toalete a da sve to ne stigne da se adekvatno dezinfikuje. Čak su i podovi potencijalno opasne površine. Izvodi se zaključak da nam je potrebno više prostora na otvorenom na kojima bi stanovnici gradova bezbedno mogli da vežbaju na svežem vazduhu, na terenima, na keju, u parku, među zelenilom u svom kvartu.

Traži se vikendica više

Pandemija nam je pokazala da su nam svima potrebne vikendice i kuće za odmor opremljene za rad od kuće. Kako stručnjaci na tržištu nekretnina izveštavaju – u 2020. godini drastično je porasla potražnja za vikendicama. U prvoj polovini 2020. godine sklopljeno je čak 40% više kupoprodajnih ugovora nego u istom periodu 2019. godine, a najviše vikendica je prodato u Vojvodini.

U proteklih godinu dana nastala je opšta pomama za vikendicama, cene placeva otišle su u nebesa, a kada je iznajmljivanje vikendica na reci, jezeru ili planini u pitanju gotovo da nije bilo slobodnih termina. Ljudi su na ovaj način potražili beg iz grada i povratak prirodi. Dobro opremljene vikendice sa bazenom su bile najtraženije.

Da li će se konačno graditi pametnije sa potencijalnom ekonomskom krizom, ekološkim problemima u vidu klimatskih promena i nevidljivim neprijateljem kao što su epidemije na umu?

Istorija nas uči da se nakon ovakvih pošasti menjaju shvatanja i stavovi, a način življenja iznova promišlja, unapređuje i prilagođava.