zabava

Da li znate da se sve što ste preko dana naučili, preko noći “slegne” dok ste u dubokom snu kada se obnavljaju neuronske veze? Manjak sna, mnogo stresa i neusvajanje novih znanja i veština čini da moždane ćelije odumiru. 

Kada spavate u zamračenoj i tihoj prostoriji omogućavate svom mozgu da obavlja niz ključnih funkcija koje su vitalne za naše kognitivne sposobnosti. Samo tokom dubokih faza sna, mozak konsoliduje informacije koje smo tokom dana usvojili, olakšavajući proces pamćenja. 

Kvalitetan san kao osnova za optimalno funkcionisanje mozga

Zamračivanje prostorije u kojoj spavamo igra ključnu ulogu u podršci zdravom funkcionisanju mozga i razvoju kognitivnih sposobnosti. Kvalitetan san, često zanemaren aspekt našeg svakodnevnog života, zapravo je neophodan za optimalno funkcionisanje našeg mozga i za duži život. Kroz procese kao što su pohranjivanje informacija i obnova mentalne energije, san je od suštinskog značaja za učenje novih veština, koncentraciju, memoriju i sposobnost ponavljanja naučenog.

Takođe, san igra važnu ulogu u filtriranju i čišćenju nepotrebnih informacija iz mozga, što doprinosi povećanju koncentracije i poboljšanju memorije. Održavanje kvalitetnog sna takođe pospešuje sposobnost pamćenja i utiče na efikasnije ponavljanje naučenog gradiva.

Stvaranje opuštajuće atmosfere u spavaćoj sobi

Atmosfera u spavaćoj sobi treba da bude opuštajuća i udobna kako bi se omogućio zdrav san. Evo nekoliko koraka kako biste izbegli nesanicu:

• Neka soba bude potpuno zamračena kako biste blokirali svetlost koja može ometati san. Korišćenje roletni ili zavesa koje potpuno zatvaraju prozore može biti korisno.

• Tišina: Eliminišite buku i potrudite se da spavaća soba bude tiha. Investirajte u kvalitetnu zvučnu izolaciju. Osigurajte mir i tišinu u spavaćoj sobi korišćenjem kvalitetnih višeslojnih prozora i dobre izolacije zidova kako biste izbegli buku i stvorili idealno okruženje za zdrav san.

• Udoban krevet: Izaberite kvalitetan dušek i jastuk koji vam odgovaraju.

• Odgovarajuća temperatura: Održavanje optimalne temperature u sobi (obično ne više od 20°C) može pomoći da se izbegnu prekidi sna usled ekstremnih temperatura.

• Vlažnost vazduha: Osigurajte da nivo vlage u sobi bude pogodan za disanje kako biste izbegli nelagodnosti.

• Uklonite ekrane koji vas ometaju: Isključite elektronske uređaje, kao što su televizor, računar i telefon, kako bi se izbegla svetlost ekrana i ometanje koje mogu izazvati.

• Razvijanje redovne rutine pre spavanja pomaže telu da se pripremi za san. Ovo može uključivati opuštavajuće aktivnosti kao što su čitanje knjige ili topla kupka.

• Izbegavanje teške hrane i kofeina u večernjim satima: Unos teške hrane, kafe i energetskih pića neposredno pre spavanja može otežati uspavljivanje. Preporučuje se da se izbegavaju ovakve namirnice nekoliko časova pre odlaska na spavanje.

Stvaranje optimalnih uslova u spavaćoj sobi može znatno doprineti kvalitetu i trajanju sna, pomažući vam da izbegnete nesanicu i osigurate dobar odmor.

Roletne – idealno rešenje za zamračivanje prostorija

Zamračivanje prostorije, posebno korišćenje roletni, može se smatrati investicijom u vaše kognitivno zdravlje. 

Roletne, kao jedan od efikasnih načina zamračivanja prostorije, igraju ključnu ulogu u zdravom ciklusu sna. One omogućavaju potpuno blokiranje svetlosti, stvarajući idealne uslove za dubok san. Kada koristimo roletne za zamračivanje, to pomaže telu da reguliše proizvodnju melatonina, hormona sna. Melatonin je odgovoran za usklađivanje našeg unutrašnjeg sata i regulaciju ciklusa budnosti i spavanja.

Da li mi to pokušavamo da vam kažemo da ako postavite roletne u dečiju sobu, vaši mališani će imati bolje ocene? Da li to znači da ćete preko noći postati bog novih veština – rasturati šah i programiranje, parlati nemački, plesati flamenko bolje od andaluzijskih plesačica, da će vaši prsti prosto da vezu na kontrabasu i da ćete generalno postati pametniji? Naravno da ne, ukoliko se oko sticanja novih znanja ne budete uporno trudili. Potrebna doza neometanog sna je tu samo da te veštine učvrsti.

Zdrave navike – zdrav san

Osim zamračivanja prostorije, održavanje zdravih navika spavanja, poput odlaska na spavanje u isto vreme svake noći i izbegavanja prekomerne upotrebe elektronskih uređaja pre spavanja, takođe ima ključnu ulogu u postizanju kvalitetnog sna. Redovno vežbanje može pomoći u poboljšanju cirkulacije i smanjenju stresa, što dalje doprinosi dubljim i smirenijim fazama sna. Pravilna ishrana, obogaćena hranljivim sastojcima i izbegavanje teškosvarljive hrane neposredno pre spavanja, takođe može poboljšati kvalitet sna.

Osim toga, minimalizacija stresa i primena tehnika relaksacije, kao što su meditacija i duboko disanje, mogu dodatno doprineti opuštanju tela i uma, čime se poboljšava kvalitet sna. Kombinacija ovih faktora, zajedno sa zamračivanjem prostorije, stvara sveobuhvatan pristup očuvanju mentalnog zdravlja i poboljšanju kognitivnih sposobnosti, čineći nas spremnijima da ostvarimo svoje ciljeve u svim aspektima života.

Nesanica: posledice neprospavanih noći

Potreba za spavanjem varira u zavisnosti od uzrasta. Opšte smernice za preporučeni broj sati sna su:

Novorođenčad (0-3 meseca): 14-17 sati sna dnevno.

Bebe (4-11 meseci): 12-15 sati sna dnevno.

Mala deca (1-2 godine): 11-14 sati sna dnevno.

Predškolska deca (3-6 godina): 10-13 sati sna dnevno.

Deca školskog uzrasta (7-12 godina): 9-12 sati sna dnevno.

Adolescenti (13-18 godina): 8-10 sati sna dnevno.

Odrasli (18-64 godine): 7-9 sati sna dnevno.

Stariji odrasli (65+ godina): 7-8 sati sna dnevno.

Deca i tinejdžeri u fazi rasta i razvoja obično zahtevaju više sna, dok kod odraslih varira optimalan broj sati sna koji im odgovara. Ključno je osigurati da osoba dobije dovoljno sna kako bi održala dobro zdravlje, koncentraciju i kognitivne funkcije.

Insomnija je poremećaj spavanja koji se karakteriše teškoćama u “padanju u san”, održavanju sna ili ranim buđenjem, uz koji se često javlja stres, anksioznost i narušen kvalitet života. 

Osobe sa insomnijom mogu imati poteškoće u dostizanju dubokih faza sna, što može dovesti do umora, niskog nivoa energije i teškoća u svakodnevnim aktivnostima.

Celoživotno učenje

Neurologija je dokazala da učenje novih veština i mentalna stimulacija mogu imati pozitivan uticaj na starije odrasle osobe i pomoći im da očuvaju i poboljšaju kognitivne sposobnosti. Ovo se često naziva “kognitivna rezerva”. Dok se možda ne može doslovno reći da se mozak “podmlađuje” do stanja u kojem je kod mladih osoba, postoji dokaz da takve aktivnosti mogu pomoći u očuvanju mentalne agilnosti i smanjenju rizika od određenih neurodegenerativnih oboljenja.

Stariji ljudi koji redovno uče nove veštine, rešavaju kvizove i mozgalice, bave se umetničkim aktivnostima, ili se uključuju u aktivnosti koje zahtevaju mentalni napor, često pokazuju bolje rezultate na testovima pamćenja i kognitivne funkcije. 

Takođe, istraživanja pokazuju da je dubok san “save” dugme koje će sačuvati sve informacije koje smo usvojili. Uz to, dobar višečasovni san pomaže i da se mozak pripremi za učenje novih znanja.

Kvalitetan san i njegova povezanost sa funkcijama mozga su ključni za sve nas. Postizanje potpunog zamračivanja u prostoriji i redovno održavanje zdravih navika spavanja može značajno poboljšati vašu sposobnost učenja, koncentraciju i memoriju, pružajući vam prednost u svakodnevnim izazovima.