Građevine koje svi volimo da vidimo i koje su postale turistička atrakcija spoj su bajke i arhitekture. Predstavljamo vam pet najneobičnijih građevina sveta koje odlikuje jedinstven dizajn koji kao da ne pripada ovom svetu.
1. Maglovita zgrada (Blur building)
Maglovita zgrada poznata pod nazivom Blur building izgrađena je 2002. kao privremeni medijski paviljon za izložbu Swiss EXPO 2002. a nalazi se na jezeru Nojšatel (Neuchatel) u Švajcarskoj. Vodena para stvara veštački oblak koji je dominantan u ovoj “arhitekturi atmosfere”. Ova neobična građevina za koju su zaslužni Diller Scofidio + Renfro odaje takav efekat kao da lebdi na vodi. Ovaj neobični i predivni vazdušasti dojam kreiran je uz pomoć pumpi koje filtriraju vodu iz jezera, a klimatski uslovi se prate kompjuterski i u skladu sa temperaturom, vlažnosti vazduha, vazdušnim pritiskom i sl. podešavaju se mlaznice koje stvaraju ovu finu izmaglicu.
Staklena kutija jedan je od delova građevine u kojoj posetioci nose “pametne ogrtače” koji menjaju boju u skladu sa time kakav je utisak magla ostavila na njih (crvena – privlači ih, zelena – odbojna im je). Na vrhu se nalazi Angel bar u kojem je senzacija takva kao kad avionom letite kroz oblak, a posetioci mogu čak popiti i vodu od rastopljenog glečera.
2. Zgrada korpa (Basket building)
Najveća korpa na svetu ujedno je i sedište kompanije Longaberger čiji najpoznatiji proizvod predstavlja u vidu replike uvećane 160 puta. Nalazi se u Ohaju, konstruisana je 1990. a sa radom je počela 1997. U atrijumu se nalazi grandiozno stepenište, veliki koncertni klavir, a sve je izrađeno od drveta višnje i stakla. Ova sedmospratnica prava je turistička atrakcija i privlači veliku pažnju. Njene drške su veoma impresivne i upotpunjuju nesvakidašnji izgled čineći je pravom džinovskom korpom.
3. Palata balončića (Bubble palace)
Vila u vlasništvu slavnog modnog kreatora Pjera Kardena futurističkog dizajna nalazi se u Kanu i jedna je od najskupljih kuća u Evropi. Palata balončića (Palais Bulles) gradila se od 1975. do 1989. a njen dizajn potpisuje mađarski arhitekta Anti Lovag. Procenjena je na 455 miliona dolara, a izgleda kao grupa mehurića. Ova ekstravagantna vila ima deset spavaćih soba, veliku sferičnu dnevnu sobu, kao i prostrane vrtove sa jezerima i bazenima. Odlikuje je i mogućnost organizovanja koncerata, predstava i drugih manifestacija s obzirom da poseduje čak 500 mesta za sedenje i pozornicu, a sve to uz more.
4. House attack
Kuća koja je pala na zgradu – tako bi se mogla opisati instalacija na Muzeju moderne umetnosti (MUMOK) u Beču, tačnije kao da je muzej neko gađao kućom ili umesto bombe ispustio kuću na njega. Tvorac ove čudne, moglo bi se reći čak i bizarne reprezentacije moderne umetnosti je austrijski umetnik Ervim Vurm.
5. Casa Terracota
Za ovu jedinstvenu građevinu zaslužan je arhitekta Oktavio Mendoza Morales, nalazi se u Kolumbiji i praktično je jedan veliki komad keramike. Napravljena je potpuno od gline koja se sušila na suncu. Enterijer je prozračan i prijatan kako zbog boje gline, tako i zbog organskih oblika i mozaika koji ispunjavaju ovu kuću.
Spoj umetnosti i arhitekture, neverovatna i neobuzdana ljudska mašta pretočena u građevinu nešto je što će uvek privlačiti turiste, medije i posetioce. Uz najneobičnije kuće na svetu koje smo vam već ranije predstavili i ove neverovatne građevine originalnog dizajna koje smo opisali u ovom tekstu, ostaje nam da u nekom narednom postu prikažemo i najneobičnije savremene građevine koje izgledaju kao iz svemira.
Ukoliko nemate mnogo iskustva u renoviranju, učenje na tuđim greškama može vam uštedeti novac, vreme i što je najvažnije – živce. Bilo da je u pitanju renoviranje kuće, stana, vikendice ili poslovnog objekta, uočeno je da postoje konstantni problemi koji se ponavljaju ukoliko niste dovoljno pripremljeni.
foto: Milivoj Kuhar
1.Pokušavate da radite više stvari u isto vreme
Pre početka radova osmislite kako će radovi teći u etapama i koji majstori dolaze posle kojih da ne dođe do zabune. Ugovorite datume na vreme i ostavite i po nekoliko dana viška za svaku fazu posla, ako se desi neko nepredviđeno odlaganje ili radovi ne budu tekli tempom koji ste zamislili.
Kada govorimo o kompletnom renoviranju: najpre se razbije i izbacuje sve što je staro (parket, pločice, lomi se stara ”košuljica“, skidaju se sva vrata osim ulaznih), potom se rade instalacije – voda, kanalizacija, struja i klimatizacija. Kada se rade električarski radovi, potrebno je obratiti pažnju na razvodni ormar i stare osigurače zameniti novim. Potom se izliva “košuljica”, posle čega se menjaju prozori i ulazna vrata. Zatim nastupa keramičar (lepljenje pločica), pa na scenu stupaju grubi molerski radovi (gipsarski radovi, gletovanje), nakon čega se radi pod (parket, tarket, laminat itd.) Kada je pod postavljen i obavezno ste ga zaštitili folijom ili još bolje kartonom, postavljaju se nova sobna vrata, da bi usledili fini molerski radovi (završno krečenje i ako se rade neke komplikovanije tehnike), pa sanitarije i fina elektromontaža (utikača, prekidača, rasvete: lustera, lampi, plafonjera), a na samom kraju se ubacuje nameštaj, aparati i ugradni elementi. Dekoracija dolazi kao šlag na tortu kada ste sve očistili i sigurni ste da neće više biti prljanja.
Ukoliko se odlučite samo za delimično renoviranje, faze rada su sledeće: najpre se renovira kupatilo, zatim sledi zamena prozora (može da se radi paralelno sa radovima u kupatilu, ako se skidaju i vrata i to može da se obavi u toj istoj fazi). Na redu su grubi molerski radovi sa “prvom rukom“ krečenja, hoblovanje parketa, unutrašnja vrata i završno krečenje.
foto: Stebelka Stebelka www.reshot.com
2.Hoćete sami da majstorišete, a nemate iskustva
Bilo bi preporučljivo da angažujete arhitektu, jer će stručno lice u toj oblasti doneti ideje kojih se vi ne biste setili. Te ideje će osvežiti vaš dom i njima će se iskoristiti prostor na najbolji mogući način, a tačnim merenjem i crtanjem skica i planova izbegavaju se rizici i greške (u savremenim kompjuterskim programima možete unapred videti 3D model budućeg prostora do najsitnijih detalja i donositi odluke dok radovi još nisu započeli).
Pre nego što se prihvatite čekića, bušilice, testere, penjanja na merdevine, lepljenja, varenja, štemovanja, čačkanja strujnih kablova i pentranja na prozorsku dasku, setite se da ima nekog ko će stručnije, brže, efikasnije i pedantnije da obavi posao u kojem se vi do sada niste okušali. Ukoliko ste zanat ispekli isključivo gledajući komšiju, rođaka, prijatelja ili majstora koji je na jutjub postavio tutorijal, imajte na umu da renoviranje može biti opasno zbog mogućih povreda na radu, a postoji i mogućnost da ćete napraviti štetu (sebi i/ili komšijama). Sigurno ima smisla zašto za određene zanate postoji škola i obuka, pa pre nego što probušite neku cev i napravite poplavu ili izazovete strujni udar, oštetite zid ili pod, ipak razmislite da angažujete nekog ko će vam pomoći ili ko će izvoditi radove, a vi eventualno samo asistirati.
foto: Eugen Str
3.Niste predvideli dodatni budžet za nepredviđene troškove
Pre početka radova, potrebno je da porazgovarate sa majstorima, da im zakažete sastanak u prostoru koji će se renovirati kako biste postigli dogovor i utvrdili obim posla, rokove i napravili finansijsku konstrukciju.
Unapred razmislite koje su potencijalne prepreke na koje tokom renoviranja možete naići (majstori bi mogli oštetiti neku cev, otkriti da su neke instalacije neispravne i sl.) i sa strane ostavite novac za “ne daj bože”.
Teško je utvrditi tačnu količinu materijala, pa je uvek dobro imati dodatni novac ukoliko treba da se u toku radova poruči još materijala.
foto: Charles Deluvio
4.Hoćete da prođete što jeftinije
Kvalitet je uvek važan, što iz funkcionalnih, što iz estetskih razloga. Možda boja za zidove ne mora biti ona najskuplja, jer ćete je svakako prekrečiti za nekoliko godina, ne treba vam najnoviji model slavine, ili dok se dvoumite između nekoliko plafonjera nije neophodno da to bude ona verzija koja najviše košta, ali ako se dvoumite između tarketa i laminata po kojem treba da gazite svakog dana i da vas služi dugi niz godina, ne isplati se da izaberete jeftinu robu. Naročito ne treba štedeti pri izboru prozora i stolarije, jer ćete ubrzo shvatiti da uopšte niste uštedeli, već naprotiv napravili bespotreban trošak (skuplji prozor sa višeslojnim staklom i kvalietna stolarija će vas štititi od vrućine, hladnoće i buke bolje nego jeftin, a tu je i energetska ušteda, bez kondenzacije prozora, promaje, vlage itd). Česta zamka je da ljudi odaberu kvalitetan prozor ali ne obrate pažnju da i roletna bude u skladu sa kvalitetom prozora i ubrzo dođu do zaključka da su nepotrebno uložili novac. Roletne manjeg kvaliteta itekako narušavaju toplotnu i zvučnu izolaciju prozora.
Ako štedite na materijalu, pa umesto kvalitetnog odlučite da kupite bilo kakav („samo nek je novo“) ili umesto majstora kojeg drugi ljudi preporučuju (koji svoje usluge naplaćuje više), dogovorite da vam isti taj posao radi majstor koji traži mnogo manje novca, a koji nema nikakve preporuke, vrlo je verovatno da uzalud renovirate prostor i da će vam ubrzo zatrebati ponovno renoviranje.
foto: Callum Hill
5. Žurite i požurujete izvođače radova samo da bi posao bio završen što pre
Ako je sve manje-više u granicama unapred dogovorenih rokova, nema potrebe da majstorima pravite pritisak, jer će među vama nastati tenzija, u žurbi će praviti greške, a posle ćete vi godinama gledati i služiti se prostorom koji je uređen neuredno i sa greškama koje “bodu oči”.
6.Ne komunicirate dobro sa majstorima
Majstori nemaju sposobnost da čitaju vaše misli. Od momenta odabira majstora, potrebno je slobodno postavljati pitanja i uputiti se o kvalitetu i kvantitetu materijala i kako će teći radovi. Pri selekciji majstora presudan je odnos cene i kvaliteta, majstor ne mora biti ni onaj koji svoje usluge naplaćuje najmanje ili najviše, već onaj s kojim ostvarujete najbolju komunikaciju. Sa majstorima se ništa ne podrazumeva, već morate jasno reći šta želite. Potrebno je posebno skrenuti pažnju ukoliko nismo zadovoljni urađenim poslom da se greške koriguju ukoliko je to moguće. Ljudi se često stide da ukažu na to što im se ne dopada, pa prećute nezadovoljstvo, naprave kompromis i prihvate stanje takvo kakvo jeste, a posle budu osuđeni da žive u prostoru kojem svakodnevno vide mane i nije po njihovom ukusu, samo zato što nisu glasno i jasno izrazili svoje želje.
foto: Macau photo agency
7. Niste naručili dovoljno materijala
Bilo da je u pitanju farba ili podne obloge, pločice, parket itd. usred radova shvatate da niste dobro proračunali količine i da morate trknuti u prodavnicu po još. Pitanje je da li će isti model, dezen, boja biti na raspolaganju ili će morati da se naruči i čeka da bude isporučena i po nekoliko nedelja što će vam bespotrebno usporiti radove, a možda ih i potpuno omesti, jer je majstor slobodan da bude angažovan kod vas samo u unapred dogovorenom periodu i mora da ode dalje na sledeći angažman.
8. Niste izmerili više puta
Velika šteta i bespotrebni troškovi mogu biti posledica zbog koje ćete se kajati ukoliko niste uzeli tačne mere.
Pripazite da u fazi elektroinstalacije odredite gde i koliko vam utikača treba, da ne biste kasnije došli u situaciju da vam po sobi budu razvučeni produžni kablovi kao svakodnevna “dekoracija” vašeg doma.
Prilikom nove vodovodne instalacije, povedite računa da ventil bude kod svake česme. U slučaju eventualnog kvara i zamene baterija na taj način ćete moći staviti van funkcije samo tu jednu česmu i obaviti posao.
9.Ne držite se plana
Vi biste se već bavili dekoracijom, a nisu još gotovi ni grubi radovi. Ubacivanjem nekih finijih dekorativnih elemenata izlažete ih riziku da će ih majstori oštetiti ili uprljati. Neka teče faza za fazom.
10. Pre renoviranja niste razmislili kakve ćete kućne aparate odabrati Moguće da vam se aparati neće uklopiti fizički, jer niste predvideli prostor za njih, a postoji i opasnost da neće stilski odgovarati uz dizajn ostatka prostora. Razmislite o dimenzijama, odvodu/dovodu vode i priključku za struju, hoćete li sakriti aparate, uređaje i kablove drvenim elementima, proverite koje će boje biti zastupljene i usaglasite aparate (ako ceo prostor prati industrijski, rustični i starinski dizajn, ultramoderni „svemirski“ minimalistički aparati će „odskakati“ od celog tog ambijenta).
photo: rhondak native florida folk artist
Dakle, kada renovirate, bez srljanja u jeftine, brze i nepromišljene poteze koji bi vas mogli skupo koštati, a kada su vaše želje u pitanju: samo hrabro, jasno i glasno. Sve dobro izmerite i izračunajte, a u rezervi imajte na umu i dodatno vreme, materijal, novac i strpljenje.
Prve garaže građene uz kuću počele su se pojavljivati 1920-ih, a postale su popularnije deceniju kasnije. Te garaže su još uvek bile smeštene u zadnjem delu kuće. Tokom posleratnog perioda, automobili su stekli veću popularnost i garaže su se pokazale kao pogodne za njihovo čuvanje. Garaža je mnogo više od prostorije za parkiranje automobila. Kroz istoriju usavršavanja garažnih vrata bilo je mnogo inovacija i adaptacija koje su današnjim vlasnicima kuća i preduzeća dale mnogo mogućnosti pri izboru idealnih garažnih vrata.
Istorija garažnih vrata seže do drevne 3500. godine pre nove ere kada su se pojavili prvi točkovi. Od prvog trenutka kada su ljudi koristili točkove za prevoz, oni su tražili mesta za parkiranje svojih kolica i vozila. Gradske kapije služile su kao prvi prostor za odlaganje vozila u davnim vremenima. U 18. i 19. veku pojavile su se prostorije za kočije koje su retko kad bile u produžetku kuće, što znači da su vlasnici morali da prolaze kroz druge prostorije kako bi došli do svojih kočija. Te prostorije za odlaganje kočija bile su nalik na štalu sa zemljanim podom, jednostavnim zidovima i kapijama koje su služile kao vrata. Vrata su kačena na šarke i otvarala su se ka spolja. Kako bi se sprečilo da se vrata ražljebe, dodato je ojačanje u obliku slova Z i X koji bi bolje rasporedilo njihovu težinu.
Posle Drugog svetskog rata u Jugoslaviji su u blokovima stambenih zgrada izgrađene i garaže
Krajem 1800-ih pojavili su se automobili i polako su počeli da zamenjuju konje i kočije. Početkom 1900-ih, zahvaljujući Henriju Fordu, automobili su polako ulazili u češću upotrebu, ali je njihovo čuvanje postalo problem. Termin garaža se prvi put pojavio u engleskom rečniku 1902. godine, što je derivat francuskog izraza „garer“, što znači sklonište, pokrivač.
Najranijim automobilima je prvenstveno trebalo sklonište jer su bili otvoreni – nisu imali krovove. Rani automobili bili su veoma skupi, a vlasnici nisu želeli da se njihovi “ljubimci” natope kišom ili napune snegom. Zbog toga su ih mnogi vlasnici automobila parkirali u štalama ili drugim postojećim objektima. U urbanim sredinama bez ove vrste građevina pojavile su se velike privatne garaže. Te su garaže naplaćivale mesečnu naknadu, ali još uvek nisu bile savršeno rešenje.
Ubrzo su automobili postali široko rasprostranjeni. Kako su svuda nicale privatne naplatne garaže, tako su i vlasnici automobila počeli da primećuju nedostatke. Na primer, da biste došli do svog automobila u privatnoj garaži, prvo ste morali da pešačite ili da pronađete drugi prevoz da biste stigli do garaže. Time je udobnost automobila gubila svoju svrhu. Tada su se počele pojavljivati lične garaže. U prestižnim katalozima nudile su se montažne garaže koje su se mogle naručiti putem pošte, a prva uspravna garažna vrata reklamirala su se 1906.
Sredinom 20. veka arhitekte su počele da projektuju kuće na koje su već dodate garaže. Ovo je učinilo garaže pristupačnijim, omogućavajući vlasnicima kuća pristup svojim vozilima bez potrebe da prolaze kroz druge prostorije. Nakon Drugog svetskog rata, automobili su postajali sve veći i veći, a mnoga domaćinstva su počela da poseduju dva vozila. Stoga su se povećale i dimenzije garaže kako bi mogle primiti više većih vozila. Do 1960-ih, garaža je činila oko 45 procenata kvadrata kuće. Rana garažna vrata ličila su na vrata štale ili prostorije za kočije. Bila su to klizna vrata koja su pravila problem kada pada sneg, jer su često bila blokirana. Ovakva “stajska” vrata brzo bi se istrošila i zahtevala su redovnu zamenu.
Na selima u Vojvodini i dan-danas se mogu videti ajnfort kapije kakve je imala svaka “švapska” kuća s kraja 19. i početka 20. veka. Ajnforti su predstavljali pokriveni kolski ulaz u dvorište, veliki ulazni hodnik. Ajnfort kapije su masivne drvene kapije velikih dimenzija (do čak 3,5 m širine i 5 m visine) na pročelju kuće kroz koje su se mogla uterati zaprežna kola. Tako su nam Nemci naseljeni u Vojvodini ostavili pravi arhitektonski biser koji je pored praktičnog aspekta imao i umetničke elemente (ajnforti su bili ukrašeni detaljima od drveta, kovanog gvožđa i stakla). U rečnicima srpskog govora Vojvodine i terminologije kuće i pokućstva u Vojvodini, ostalo je zabeleženo: “Lepši mu je ajnfort neg sirotinjska soba”, “Sedili su u ajnfortu, jer je tamo ladovina” i “Ko je kupio kuću s ajnfortom, taj je bio zdravo bogat”.
Savremena segmentna i rolo garažna vrata pojavila su se kao rešenje svih problema, jer se koriste lako, dugotrajna su i ne zauzimaju dragoceni prostor. Došlo se do toga da se njima može upravljati uz pomoć daljinskog upravljača, otporna su na udare vetra, toplotno i zvučno izolovana, a sprečavaju bilo kakvu povredu automatskim blokiranjem kada naiđu na prepreku.
Kao što smo već rekli: garaža nije samo mesto za ostavljanje automobila. Mnoge firme počele su da razvijaju biznis “iz garaže” koja je služila kao svojevrsna radionica, a svetski poznati rokenrol bendovi imali su svoje prve probe upravo u skromnim garažama. Garaža je i mesto muškog druženja, naročito u Americi gde su pretvorene u prave “muške jazbine” (tzv. man cave) u kojima se pije pivo, sluša muzika, gleda utakmica, igraju društvene igre, video-igrice, pikado, bilijar i sl. U nastavku pogledajte neke od ideja za unutrašnje uređenje savremenih garaža osmišljenih sa pažnjom i “momačkim” šmekom:
S obzirom da nam sporo teku ovi karantinski dani puni brige i dosade, bez druženja, kretanja, uobičajenih obaveza i hobija na koje smo navikli, potrebno je naći nešto što bi nam okupiralo pažnju i prekratilo vreme. Ako još sama aktivnost i rezultat uloženog truda mogu da nam učine boravak u izolaciji prijatnijim, zašto da ne pokušamo da učinimo taj jedini prostor u kojem trenutno moramo da boravimo postane prava mala oaza i baštica za uživanje.
