moja bašta

Vrtlarstvo može biti odličan način da produktivno iskoristite vreme, čak iako nemate mnogo prostora. Bilo da imate dvorište ili samo terasu, pa čak i samo dobro osvetljenu prozorsku dasku imate mogućnost da oplemenite svoj prostor zelenilom i proizvedete hranu za svoje domaćinstvo. Baštovanstvo u malom i zatvorenom prostoru takođe je jedan od načina da se deca zabave i nauče nešto korisno.

Mikrozeleniš

Ako tražite baštovanski projekat koji će za kratko vreme doneti prinos, mikrozeleniš je najbolji izbor. Pod tim podrazumevamo jestive izdanke biljaka koji se beru odmah nakon što se pojave prvi listovi, otprilike dve do tri nedelje nakon sadnje. Nisu u pitanju klice, već se biljka pusti da raste jedan korak dalje od klice (10 do 14 dana). Mogu se koristiti kao ukras ili za dodavanje teksture i ukusa salatama, sendvičima, pastama, burgerima itd. Mikozeleniš se uzgaja iz semenki običnog povrća i drugih jestivih biljaka kao što je suncokret, pšenica, rotkvice i zelena salata. Mnogo začinskog bilja uzgaja se kao mikrozeleniš, uključujući i kapar, peršun i bosiljak. Da biste gajili mikrozeleniš, pronađite prozor okrenut prema jugu gde biljke mogu da iskoriste prirodno svetlo (mada neke mikrozelene biljke, poput izdanaka kukuruza, mogu da rastu u mraku od semena do žetve). Plitke posude napunite zemljom, a zatim pospite semenke po vrhu. Pokrijte ih plastičnom folijom da biste zadržali vlažnost dok seme klija.

Vreme branja zavisi od sorte, ali generalno će mikropovrće biti spremno da se jede za dve do tri nedelje. Mikro zeleniš se može brati tako što se oštrim makazama stabljike preseku u blizini tla. Ubrani izdanci se mogu čuvati u frižideru u kesici ili zatvorenoj kutiji gde će ostati sveži nedelju dana ili duže.

Na ovaj način može se gajiti rotkvica, keleraba, bosiljak, crveni kupus, slačica, karfiol, šargarepa, blitva, spanać, rukola, brokoli, kelj, cvekla…

Šta je potrebno za odgajanje mikrozeleniša

• Plitka posuda od plastike ili stiropora (npr. onakva u kakvu se u marketima pakuje povrće, pečurke)
• Supstrat (oko 5 cm)
• Providna folija za domaćinstvo (dok mikrozeleniš ne nikne)
• Seme povrća
• Temperatura 20 do 22 stepeni celzijusa
• Prozorska daska izložena svetlosti (najpovoljniji uslovi su kada su prozori okrenuti prema jugu)
• Redovno zalivanje

Borovnice su zgodne za gajenje u saksiji, jer zahtevaju zemljište veće kiselosti (4.5 – 5.5 pH) nego ostale biljke kojima je potrebno tlo neutralne kiselosti (6.5 – 7 pH).

Čili papričice je moguće gajiti na temperaturama od 7 do 29 stepeni, a za dobar rod potrebno je rastresito, dobro drenirano zemljište sa peskom i da biljka bude izložena svetlosti šest do osam časova dnevno. Zemlja treba da bude tek vlažna, a ne potpuno mokra. Voda kojom se biljka orošava trebalo bi da je prokuvana i odstojala jedan dan. Seme će proklijati za nekoliko nedelja.

Protiv dosadnih komaraca i smrdibuba

Biljke koje svojim mirisom teraju komarce su: matičnjak, mačija trava, bosiljak, žalfija, lavanda, ruzmarin. Beli luk, nana, čili paprika i gorušica su biljke koje smrdibube ne podnose, a čijim se rastvorom u vodi može prskati zemlja, biljke i prostor oko prozora kako ove napasti ne bi ušle u vaš dom.

 Mobilne aplikacije – mali sveznajući pomoćnici svakog baštovana

Koliko je baštovanstvo jednostavnije u savremenom svetu pokazuju i aplikacije za iOS i Android koje su nam na raspolaganju, a koje nam mogu koristiti kao male enciklopedije vrtlarstva, podsetnici, kalendari, pa čak i doktori za dijagnozu biljnih bolesti. U aplikaciji Gardenate postavite vremensku zonu, dobijate pregledan kalendar biljaka preporučenih za sađenje tog meseca, detaljne savete o sadnji i nezi određene biljke, a od zajednice koja takođe koristi ovu aplikaciju mogu se dobiti razni korisni komentari, saznati trikovi za gajenje bilja i razmeniti iskustva. GardenTags osim saveta nudi identifikaciju koja je biljka u pitanju i fotografisanjem vodite “dnevnik” rasta i razvoja biljke. Plantix ili Agrio su aplikacije koje na osnovu fotografije detektuju bolest koja je zahvatila biljku.