Savršen odnos između cene i kvaliteta!

Blog / Vesti

moja bašta

Baštovanstvo u malom i zatvorenom prostoru

Vrtlarstvo može biti odličan način da produktivno iskoristite vreme, čak iako nemate mnogo prostora. Bilo da imate dvorište ili samo terasu, pa čak i samo dobro osvetljenu prozorsku dasku imate mogućnost da oplemenite svoj prostor zelenilom i proizvedete hranu za svoje domaćinstvo. Baštovanstvo u malom i zatvorenom prostoru takođe je jedan od načina da se deca zabave i nauče nešto korisno.

Mikrozeleniš

Ako tražite baštovanski projekat koji će za kratko vreme doneti prinos, mikrozeleniš je najbolji izbor. Pod tim podrazumevamo jestive izdanke biljaka koji se beru odmah nakon što se pojave prvi listovi, otprilike dve do tri nedelje nakon sadnje. Nisu u pitanju klice, već se biljka pusti da raste jedan korak dalje od klice (10 do 14 dana). Mogu se koristiti kao ukras ili za dodavanje teksture i ukusa salatama, sendvičima, pastama, burgerima itd. Mikozeleniš se uzgaja iz semenki običnog povrća i drugih jestivih biljaka kao što je suncokret, pšenica, rotkvice i zelena salata. Mnogo začinskog bilja uzgaja se kao mikrozeleniš, uključujući i kapar, peršun i bosiljak. Da biste gajili mikrozeleniš, pronađite prozor okrenut prema jugu gde biljke mogu da iskoriste prirodno svetlo (mada neke mikrozelene biljke, poput izdanaka kukuruza, mogu da rastu u mraku od semena do žetve). Plitke posude napunite zemljom, a zatim pospite semenke po vrhu. Pokrijte ih plastičnom folijom da biste zadržali vlažnost dok seme klija.

Vreme branja zavisi od sorte, ali generalno će mikropovrće biti spremno da se jede za dve do tri nedelje. Mikro zeleniš se može brati tako što se oštrim makazama stabljike preseku u blizini tla. Ubrani izdanci se mogu čuvati u frižideru u kesici ili zatvorenoj kutiji gde će ostati sveži nedelju dana ili duže.

Na ovaj način može se gajiti rotkvica, keleraba, bosiljak, crveni kupus, slačica, karfiol, šargarepa, blitva, spanać, rukola, brokoli, kelj, cvekla…

Seme može da proklija i u “uradi sam” saksiji napravljenoj od kartonskog kotura ostalog od papirnih ubrusa ili toalet papira, kao i u kutiji od jaja

Šta je potrebno za odgajanje mikrozeleniša

  • Plitka posuda od plastike ili stiropora (npr. onakva u kakvu se u marketima pakuje povrće, pečurke)
  • Supstrat (oko 5 cm)
  • Providna folija za domaćinstvo (dok mikrozeleniš ne nikne)
  • Seme povrća
  • Temperatura 20 do 22 stepeni celzijusa
  • Prozorska daska izložena svetlosti (najpovoljniji uslovi su kada su prozori okrenuti prema jugu)
  • Redovno zalivanje

Borovnice su zgodne za gajenje u saksiji, jer zahtevaju zemljište veće kiselosti (4.5 – 5.5 pH) nego ostale biljke kojima je potrebno tlo neutralne kiselosti (6.5 – 7 pH).

Čili papričice je moguće gajiti na temperaturama od 7 do 29 stepeni, a za dobar rod potrebno je rastresito, dobro drenirano zemljište sa peskom i da biljka bude izložena svetlosti šest do osam časova dnevno. Zemlja treba da bude tek vlažna, a ne potpuno mokra. Voda kojom se biljka orošava trebalo bi da je prokuvana i odstojala jedan dan. Seme će proklijati za nekoliko nedelja.

Protiv dosadnih komaraca i smrdibuba

Biljke koje svojim mirisom teraju komarce su: matičnjak, mačija trava, bosiljak, žalfija, lavanda, ruzmarin. Beli luk, nana, čili paprika i gorušica su biljke koje smrdibube ne podnose, a čijim se rastvorom u vodi može prskati zemlja, biljke i prostor oko prozora kako ove napasti ne bi ušle u vaš dom.

 Mobilne aplikacijemali sveznajući pomoćnici svakog baštovana

Koliko je baštovanstvo jednostavnije u savremenom svetu pokazuju i aplikacije za iOS i Android koje su nam na raspolaganju, a koje nam mogu koristiti kao male enciklopedije vrtlarstva, podsetnici, kalendari, pa čak i doktori za dijagnozu biljnih bolesti. U aplikaciji Gardenate postavite vremensku zonu, dobijate pregledan kalendar biljaka preporučenih za sađenje tog meseca, detaljne savete o sadnji i nezi određene biljke, a od zajednice koja takođe koristi ovu aplikaciju mogu se dobiti razni korisni komentari, saznati trikovi za gajenje bilja i razmeniti iskustva. GardenTags osim saveta nudi identifikaciju koja je biljka u pitanju i fotografisanjem vodite “dnevnik” rasta i razvoja biljke. Plantix ili Agrio su aplikacije koje na osnovu fotografije detektuju bolest koja je zahvatila biljku.

arhitektura & građevinarstvo

Garaže i garažna vrata kroz istoriju

Prve garaže građene uz kuću počele su se pojavljivati 1920-ih, a postale su popularnije deceniju kasnije. Te garaže su još uvek bile smeštene u zadnjem delu kuće. Tokom posleratnog perioda, automobili su stekli veću popularnost i garaže su se pokazale kao pogodne za njihovo čuvanje. Garaža je mnogo više od prostorije za parkiranje automobila. Kroz istoriju usavršavanja garažnih vrata bilo je mnogo inovacija i adaptacija koje su današnjim vlasnicima kuća i preduzeća dale mnogo mogućnosti pri izboru idealnih garažnih vrata.

Istorija garažnih vrata seže do drevne 3500. godine pre nove ere kada su se pojavili prvi točkovi. Od prvog trenutka kada su ljudi koristili točkove za prevoz, oni su tražili mesta za parkiranje svojih kolica i vozila. Gradske kapije služile su kao prvi prostor za odlaganje vozila u davnim vremenima. U 18. i 19. veku pojavile su se prostorije za kočije koje su retko kad bile u produžetku kuće, što znači da su vlasnici morali da prolaze kroz druge prostorije kako bi došli do svojih kočija. Te prostorije za odlaganje kočija bile su nalik na štalu sa zemljanim podom, jednostavnim zidovima i kapijama koje su služile kao vrata. Vrata su kačena na šarke i otvarala su se ka spolja. Kako bi se sprečilo da se vrata ražljebe, dodato je ojačanje u obliku slova Z i X koji bi bolje rasporedilo njihovu težinu.

Posle Drugog svetskog rata u Jugoslaviji su u blokovima stambenih zgrada izgrađene i garaže

Krajem 1800-ih pojavili su se automobili i polako su počeli da zamenjuju konje i kočije. Početkom 1900-ih, zahvaljujući Henriju Fordu, automobili su polako ulazili u češću upotrebu, ali je njihovo čuvanje postalo problem. Termin garaža se prvi put pojavio u engleskom rečniku 1902. godine, što je derivat francuskog izraza „garer“, što znači sklonište, pokrivač.

Najranijim automobilima je prvenstveno trebalo sklonište jer su bili otvoreni – nisu imali krovove. Rani automobili bili su veoma skupi, a vlasnici nisu želeli da se njihovi “ljubimci” natope kišom ili napune snegom. Zbog toga su ih mnogi vlasnici automobila parkirali u štalama ili drugim postojećim objektima. U urbanim sredinama bez ove vrste građevina pojavile su se velike privatne garaže. Te su garaže naplaćivale mesečnu naknadu, ali još uvek nisu bile savršeno rešenje.

Ubrzo su automobili postali široko rasprostranjeni. Kako su svuda nicale privatne naplatne garaže, tako su i vlasnici automobila počeli da primećuju nedostatke. Na primer, da biste došli do svog automobila u privatnoj garaži, prvo ste morali da pešačite ili da pronađete drugi prevoz da biste stigli do garaže. Time je udobnost automobila gubila svoju svrhu. Tada su se počele pojavljivati lične garaže. U prestižnim katalozima nudile su se montažne garaže koje su se mogle naručiti putem pošte, a prva uspravna garažna vrata reklamirala su se 1906.

Sredinom 20. veka arhitekte su počele da projektuju kuće na koje su već dodate garaže. Ovo je učinilo garaže pristupačnijim, omogućavajući vlasnicima kuća pristup svojim vozilima bez potrebe da prolaze kroz druge prostorije. Nakon Drugog svetskog rata, automobili su postajali sve veći i veći, a mnoga domaćinstva su počela da poseduju dva vozila. Stoga su se povećale i dimenzije garaže kako bi mogle primiti više većih vozila. Do 1960-ih, garaža je činila oko 45 procenata kvadrata kuće. Rana garažna vrata ličila su na vrata štale ili prostorije za kočije. Bila su to klizna vrata koja su pravila problem kada pada sneg, jer su često bila blokirana. Ovakva “stajska” vrata brzo bi se istrošila i zahtevala su redovnu zamenu.

Na selima u Vojvodini i dan-danas se mogu videti ajnfort kapije kakve je imala svaka “švapska” kuća s kraja 19. i početka 20. veka. Ajnforti su predstavljali pokriveni kolski ulaz u dvorište, veliki ulazni hodnik. Ajnfort kapije su masivne drvene kapije velikih dimenzija (do čak 3,5 m širine i 5 m visine) na pročelju kuće kroz koje su se mogla uterati zaprežna kola. Tako su nam Nemci naseljeni u Vojvodini ostavili pravi arhitektonski biser koji je pored praktičnog aspekta imao i umetničke elemente (ajnforti su bili ukrašeni detaljima od drveta, kovanog gvožđa i stakla). U rečnicima srpskog govora Vojvodine i terminologije kuće i pokućstva u Vojvodini, ostalo je zabeleženo: “Lepši mu je ajnfort neg sirotinjska soba”, “Sedili su u ajnfortu, jer je tamo ladovina” i “Ko je kupio kuću s ajnfortom, taj je bio zdravo bogat”.

Savremena segmentna i rolo garažna vrata pojavila su se kao rešenje svih problema, jer se koriste lako, dugotrajna su i ne zauzimaju dragoceni prostor. Došlo se do toga da se njima može upravljati uz pomoć daljinskog upravljača, otporna su na udare vetra, toplotno i zvučno izolovana, a sprečavaju bilo kakvu povredu automatskim blokiranjem kada naiđu na prepreku.

Kao što smo već rekli: garaža nije samo mesto za ostavljanje automobila. Mnoge firme počele su da razvijaju biznis “iz garaže” koja je služila kao svojevrsna radionica, a svetski poznati rokenrol bendovi imali su svoje prve probe upravo u skromnim garažama. Garaža je i mesto muškog druženja, naročito u Americi gde su pretvorene u prave “muške jazbine” (tzv. man cave) u kojima se pije pivo, sluša muzika, gleda utakmica, igraju društvene igre, video-igrice, pikado, bilijar i sl. U nastavku pogledajte neke od ideja za unutrašnje uređenje savremenih garaža osmišljenih sa pažnjom i “momačkim” šmekom:

Na sledećem linku možete pronaći našu kompletnu ponudu garažnih vrata: https://www.zds.rs/proizvodi/garazna-vrata/

Napravite rajsku bašticu na maloj terasi


S obzirom da nam sporo teku ovi karantinski dani puni brige i dosade, bez druženja, kretanja, uobičajenih obaveza i hobija na koje smo navikli, potrebno je naći nešto što bi nam okupiralo pažnju i prekratilo vreme. Ako još sama aktivnost i rezultat uloženog truda mogu da nam učine boravak u izolaciji prijatnijim, zašto da ne pokušamo da učinimo taj jedini prostor u kojem trenutno moramo da boravimo postane prava mala oaza i baštica za uživanje.

Read more

zabava

Svi prozori sveta

Andre Visente Gonsalves, kompjuterski stručnjak koji se bavi fotografijom, nedavno je otkrio svoju strast ka različitim vrstama prozora i svoju pravu malu studiju o prozorima koje je fotografisao u najrazličitijim gradovima širom zemljine kugle upakovao je u simpatičan projekat „Prozori sveta“ (Windows of the World). Iz toga su se rodili i novi projekti kao što su „Vrata sveta“ i “Pločice sveta”. Portugalski fotograf detaljno je dokumentovao stotine vrata na svojim putovanjima po raznim zemljama sveta i uklopio ih u ove impresivne kolaže. Sva ova raznolikost stavljena u jednu sliku formira poseban obrazac koji se ponavlja i koji je zajednički za ceo grad, otkrivajući dominantni arhitektonski stil koji pomaže da se razume jedinstveni osećaj grada. “Prozori sveta” i „Vrata sveta“ nude jedinstvenu perspektivu na ono na šta obično ne obraćamo pažnju, ali ono što nema sumnje igra ulogu u ukupnom utisku o gradu.

Read more