Energetska efikasnost: rešenja i prednosti
U poslednje vreme sve se češće govori o energetskoj efikasnosti i njenoj primeni. Šta ona znači i šta obuhvata? Koje nam resurse štedi? Na koji način doprinosi zaštiti životne sredine? Prevoz, proizvodnja, kuvanje, grejanje, osvetljenje, hlađenje i zabava su nešto bez čega ne možemo da zamislimo svakodnevni život a za sve ove aktivnosti i delatnosti nam je potrebna energija. No, način na koji ćemo je upotrebiti i da li ćemo je koristiti štedljivo, odgovorno i efikasno utiče ne samo na naš život nego i na životnu sredinu.
Energetska efikasnost označava smanjenje utroška energije koje donosi razne prednosti kao što su redukovanje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, smanjenje uvoza energenata, kao i smanjenje troškova na nivou domaćinstva ali i ekonomije jedne države.
Kako pomoću energetske efikasnosti uštedeti u domaćinstvu?
Kada govorimo o ovoj temi, važno je razlikovati uštedu energije i energetsku efikasnost. Pod uštedu energije potpada sve što preduzimamo sa ciljem da ne rasipamo energiju: od isključivanja svetla po izlasku iz prostorije, preko obraćanja pažnje na to koliko ćemo vode pustiti da teče na česmi, recikliranja papirne, plastične i aluminijumske ambalaže do nošenja cegera umesto upotrebe plastičnih kesa.
Energetska efikasnost se odnosi na upotrebu tehnologije za čiji rad je potrebno manje energije. Primer za to su štedljive led sijalice koje troše manje energije od klasičnih sijalica dajući istu količinu svetlosti. Neefikasno korišćenje energije može biti rezultat lošeg projektovanja, neadekvatnog radnog procesa, lošeg održavanja, rada opreme kada to nije potrebno i rada “u prazno”.
Problem sa kojim se najčešće suočavamo u našoj zemlji je svakako rasipanje energije u građevinarstvu posebno u slučaju stambenih zgrada gde se primećuje neadekvatna ili nepostojeća termoizolacija, dotrajali prozori i vrata koji slabo dihtuju, stari i trošni krovovi, neodgovarajuće instalacije za grejanje, nepostojanje termostata i kalorimetara itd. Procenjuje se da bi u starim zgradama moglo da se uštedi i do 75% energije. Ušteda energenata značila bi i niži iznos na računu za utrošenu energiju, objekat bi bio konkurentniji na tržištu nekretnina tako da bi vlasnici stanova prodajom mogli postići višu cenu, a u samom stanu bilo bi toplije i prijatnije, bez promaje i sa ujednačenom temperaturom u svim prostorijama.
Neki od dobrih primera o kojima bi trebalo razmisliti u skorijoj budućnosti su: pametne kuće, izuzetno efikasne toplotne pumpe, frižideri koji stvaraju nisku temperaturu uz pomoć magneta (da, dobro ste pročitali!), prozori sa visokim stepenom izolacije, materijali za izolaciju najnovije generacije, specijalni materijali za izradu krovova koji apsorbuju toplotu itd.
Alternativni izvori energije
Obnovljivi oblici energije su energija vodotokova, morskih struja, talasa, plime i oseke, biomasa i biogas (uključujući drvo i energiju dobijenu od otpadaka), solarna energija odnosno energija sunčevog zračenja, energija vetra i geotermalna energija (unutrašnja toplota Zemlje).
Sigurno ste čuli za obavezan prelazak na čistu energiju do 2030. u Evropskoj uniji čija je politika da se maksimalno iskoriste obnovljivi izvori energije koji imaju veliki uticaj na smanjenje emisije ugljen dioksida (CO2) u atmosferi.
Energija iz obnovljivih izvora
Koja prednost leži u razvoju obnovljivih izvora energije poput vetra, vode, Sunca i biomase? Naime, povećanjem udela obnovljivih izvora energije uvećava se energetska održivost sistema jedne zemlje. Jednostavno rečeno – ne zavisimo ni od koga i ne moramo da uvozimo energetske sirovine i električnu energiju.
Umesto izvoza drveta i spaljivanja biomase na njivama, ekonomičnije bi bilo proizvoditi električnu i toplotnu energiju. Jedno je sigurno – pre svega je potrebna edukacija i informisanje. Lokalne zajednice bi trebalo da učestvuju u energetskoj politici, tako da bi se umesto poražavajućeg i uznemirujućeg bespotrebnog rasipanja energije, energija mogla transformisati, pa čak i skladištiti.
Sledimo dobre primere
U Švedskoj je odlično iskorišćen komunalni otpad, biomasa iz poljoprivrede i đubrivo sa lokalnih farmi za proizvodnju biogasa. Biogas se koristi u svim gradskim autobusima i kamionima za odvoz smeća kao energent, za proizvodnju toplotne i električne energije, a ostatak služi za kvalitetno organsko đubrivo.
Šta trenutno možemo da uradimo?
Ono što u ovom trenutku možemo da uradimo je da svoje svakodnevne navike prilagodimo energetskoj efikasnosti. To znači da ćemo obične sijalice zameniti LED rasvetom, ako kupujemo nove uređaje i aparate za domaćinstvo proverićemo da li su energetski efikasni, ugradićemo programirane termostate i kupovati isključivo licencirane uređaje koji troše manje energije (npr. kompujteri), ugradićemo energetski efikasne prozore čiji su slojevi kako prozorskog stakla tako i stolarije pravi primer odlične termoizolacije.
Podsetimo, država je najavila subvencije za ugradnju nove stolarije čime bi sredstva za zamenu prozora i vrata delimično došla od Uprave za energetsku efikasnost i od jedinice lokalne samouprave za određene socijalne kategorije stanovništva.
Da sumiramo, gubici energije ne mogu se svesti na nulu, ali se mogu smanjiti. Energija se može uštedeti na nivou države, a od pozitivnih efekata imaćemo benefite i na nivou domaćinstva. Štaviše, posledice štedljive i promišljene upotrebe energije osetiće i generacije posle nas ako se dozovemo pameti i ostavimo im planetu kao dobro mesto za život i sve njene resurse na raspolaganju.
